Kao institucije, domovi za stare pružaju podršku svim licima kojima je potrebna tuđa nega usled određenog zdravstvenog stanja ili same visine godina, ali i podršku i pomoć porodici, bliskim rođacima i osobama koje iz bilo kog razloga brinu o nekom starijem licu koje zavisi od tuđe nege.
Danas postoji veliki broj ovog tipa domova i stalnih ili privremenih smeštaja, a pre samog odabira i prijema, odnosno prijavljivanja u neki od njih, bitno je da znate određene informacije koje će vam u stvari najbolje i pomoći da se odlučite za određeni dom.
Državni ili privatni domovi za stare?
Na samom početku, danas postoje i državni i privatni domovi za stare. I jedni i drugi imaju svoje brojne prednosti. Državni su pod okriljem zdravstvene zaštite, pa samim tim iziskuju manje mesečne troškove u smislu plaćanja boravka. Privatni, s druge strane, jesu dosta skuplji, ali u svom sklopu donose i mnogo više sadržaja i aktivnosti koji se osmišljaju za ispunjeniji i sadržajniji život lica o kojima brinu.
O generalnim načinima funkcionisanja i zbrinjavanju korisnika, ne mogu se voditi posebne priče o razlikama, budući da oba tipa doma za stare nude istu vrstu usluge. Samim tim, odabir u najvećoj meri zavisi od finansijske i imovinske situacije lica koje se smešta u dom ili situacije osoba koje će taj dom finansirati.
Potrebna dokumentacija za prijavu
Državni domovi za stare imaju određeni protokol i potrebnu dokumentaciju koja se dostavlja. Kod privatnih domova je procedura nešto jednostavnija, budući da se popunjava obrazac, predaje medicinska dokumentacija i lična dokumenta.
Kod državnih je pored toga potrebno dostaviti i određenu papirologiju koja dokazuje visinu primanja ili druge imovinske dokumente na osnovu kojih se lice smešta u smeštajni kapacitet jednog doma. Pored toga, lična dokumentacija se uzima i od odgovorne osobe za lice kojem je usluga doma za stare potrebna, te se samim tim i završava kompletna procedura o prijavi.
Ko su korisnici domova za stare?
Uopšteno, domovi za stare prihvataju i primaju apsolutno sva starija lica kojima je potrebna tuđa pomoć i tuđa nega, a za koje ne postoji mogućnost negovanja u kućnim uslovima. Međutim, određeni domovi usled nepostojanja uslova ili stroge politike ustanove, ipak određena lica odbijaju, zbog čega je veoma važno da se na samom početku dobro raspitate o određenom domu i uslovima njegovog korišćenja.
Zato je najbolje kontaktirati upravu određenog doma za stare i sve informacije ovog tipa dobiti konkretno od zaposlenih u njemu. Van toga, sva lica, bez obzira na vrstu bolesti, pokretnost ili nepokretnost, mogu biti korisnica usluga kako državnih, tako i privatnih domova za stare. Naravno, kod privatnih ustanova ovog tipa je važno da znate da postoje svi uredni papiri za njihov rad i da imaju dozvolu nadležnog Ministarstva.
Koliko iznose mesečni troškovi doma za stara lica?
Prosečna cena koja postoji jeste 400 evra. Domovi za stare u najvećoj meri mesečno koštaju od 200 do 500 evra, ali postoje i oni čije cene su i preko 700 evra, što su ustanove koje nude visok kvalitet smeštaja, brojnih aktivnosti i dodatnih usluga koje i nisu predviđene za postojanje u ovakvom tipu ustanova.